18. 3. 2018.
Mnogo je zabluda o psima. Jedna od njih je da psi obožavaju decu. Nije netačno da psi umeju mnogo da vole decu. Ali to nije pravilo. Da jeste, ne bismo imali statistički podatak da je u Sjedinjenim Američkim Državama kod više od 50% ujeda pasa, meta dete i to uzrasta od pet do devet godina.
Ako je tako, najlakše je reći „pa onda sklanjam dete“. Ali u životu će se sretati. Čak i da se vešto izbegavaju, tužno bi bilo da dete odrasta ne upoznajući i ne poštujući životinje, samim tim i pse. Uloga životinja u prirodi i ekosistemu je neprocenjiva. Ona se tiče svakog od nas. To što mnoge žive tamo negde, daleko od naših domova, ne znači da su daleko od naših života.
Dve krajnosti kojima su roditelji skloni da uče decu su: „Nemoj, kuca će te ujesti“ i „Vidi kucu“ i onda juriš ka njoj.
A šta je zapravo ispravno: Obavezno učite decu da pitaju vlasnika psa da li mogu da mu priđu. Vlasnik neka se ne ustručava da kaže da ne bi bilo dobro, ukoliko proceni da bi pas mogao da negoduje zbog prilaska deteta. To ne znači da je pas apriori agresivan. To može da znači da ne voli da mu se ulazi u prostor. S druge strane, ukoliko se dobije odobrenje za prilazak, ne znači da se kreće u juriš kako bi se pas pomazio. Postoji ispravan i neispravan način upoznavanja. Ukoliko se on poštuje neće biti problema. U suprotnom pas može da protumači prilazak kao atak i da odreaguje režanjem ili ujedom.
S druge strane, uvođenje psa u park pun dece koja mu nisu poznata, uz krilaticu „Neće on!“ pustiti ga da trči među uzbuđenom decom, često baci psa u uzbuđenost. A što je pas uzbuđeniji to je manje pod kontrolom. Teže će nas poslušati.
Ako se poštuje pseća percepcija i komunikacija, psi i deca postaće veliki prijatelji.