Komunikacija

Ukoliko izuzmemo ljudski govor, pseća komunikacija mnogo je složenija, jer u njoj učestvuju gotovo sva čula: njuh, vid, sluh, dodir. Divlji kanidi i većina domaćih pasa, munjevito shvataju namere i raspoloženje ljudi jer su im čula toliko istančana da su nama neprimetni detalji – njima jasne poruke. 

Sistem govora tela mnogo je razvijeniji od našeg. Svoju nameru ili stanje izražavaju odgovarajućim položajem i pokretom tela ili pomeranjem pojedinih delova: očiju, ušiju, glave, repa...
Kompleksnost govora upotpunjuje velika skala zvukova, koje uspevaju iz sebe da izvuku. Uz sve to, mirisnim tragovima, ostavljaju određene poruke.
Veoma je važno shvatiti da se položaj pojedinog dela tela ili zvuk koji pas ispušta mora gledati unutar konteksta tj. sagledati sveukupne signale u celini, kako bi se ispravno zaključilo šta pas želi ili oseća, a to je neophodno za celovitu vezu čoveka i psa, ali i lakše razumevanje psećih potreba. Takođe, sprečiće neprijatnosti i ujede usled pogrešnog tumačenja psećih signala.
Za razliku od divljih kanida koji mogu da pokažu mnoštvo signala – vuk samo glavom oko 20 različitih izraza – domaći psi ljudskim delovanjem, stvaranjem rasa, kupiranjem ušiju, potkušavanjem repova, ne mogu toliko ili su signali koje šalju položajem tela ili delova tela u neskladu s namerom psa.