Većina grabljivaca lovi po određenoj šemi:
- traženje i prvi kontakt sa plenom
- identifikacija pronađene životinje
- približavanje plenu ostajući nezapažen
- napad
- ubijanje plena
- konzumacija ulovljenog plena
Zavijanje osim odbrane teritorije sredstvo je čopora da se okupi pre lova. Vukovi uče kako se njihov potencijalni plen ponaša u različitim uslovima i sredinama. Od 12 do 16 dana posmatraju krda jelena, a od 36 do 37 dana krda muflona. Tako uče kako ih je najbolje napasti. Često prate tragove drugih životinja. Kada se odluče da napadnu životinju, nastoje da se neprimetno što više približe. Kada životinja oseti prisustvo predatora različito reaguje. Ako se zaustavi i samo posmatra, a to rade veće životinje, vukovi oprezno pokušavaju da je uplaše – pokazuju zube, reže. Ukoliko time ne uspeju da je prisile u beg, odustaju od napada. S druge strane na bežanje odmah kreću u poteru. Tokom jurnjave za plenom menjaju pravac kretanja i smenjuju se ko je vodi – kao u štafeti, dezorjentišući žrtvu, a ujedno i štede energiju. Kada krenu u poteru, 20 minuta mogu da je gone brzinom 60 km/h. Ipak najčešće odustaju nakon jednog ili dva kilometra.
Vukovi mnogo vremena provode tražeći hranu. Lov može da traje nekoliko sati, a dnevno pređu i 200 km. To su trkači dugoprugaši. Satima mogu da trče stabilnom brzinom od 38 km/h bez odmora. U jednom skoku prelete i do četiri i po metra.
Afrički divlji psi lov započinju laganim trčkaranjem kojim testiraju gnua da li je laka meta. Onda organizuju poteru. Trče brzinom 50 km/h na povećoj distanci, ali njihov plen je mnogo brži. Zato vodeći psi prate životinju koja beži i sve njene okrete i uvrtanja, dok psi u pozadini drže put koji je više pravolinijski i tako čuvaju snagu i energiju. Kada se vodeći psi umore, oni preuzimaju njihovu ulogu. Plen žestoko brane ukoliko se na njega ustreme lešinari, među kojima i šakal. Sve što ulove pojedu: meso, kožu i kosti.
Crveni pas ili dol živi u porodicama od 5 do 12 članova. Ponekad se nekoliko porodica udruži i naprave čopor – clan. U takvom timu mogu da ulove veliku životinju poput jelena sambara ili bafala. Timski rad takođe pomaže kad vrebaju lešinari.
Crvene lisice i kojoti često love glodare skačući visoko i bacajući se na plen.
Vukovima s grivom nedostaje izdržljivost za jurenje plena duže vreme. Zbog toga, umesto da gone, prikradaju se životinjama i onda se odjednom bacaju na njih.
Većina pasa u divljini, lovi i napada u potpunoj tišini. Tihi lov može biti dobra stvar u divljini, ali kada domaći psi love divljač za čoveka, zvuk koji dolazi od psa zavučenog pod zemljom, lovcima govori gde da kopaju kako bi došli do lisice ili jazavca ili neke druge životinje, a i da bi otkopali psa.