Prva zvanična izložba pasa održana je u Engleskoj 1859. godine. Tada su postojale znatne razlike u veličini, obliku i boji pasa unutar pojedinačne pasmine. Poslednjih oko 150 godina, koliko se izložbe priređuju, dovelo je do standardizovanja rasa; ali i menjanja izgleda i osobina pojedinih pasmina, a time i menjanja standarda zbog novih prohteva ljudi. Svi domaći psi unutar jedne rase izgledaju vrlo slično, jer izlaganje na izložbama to zahteva. To može da bude štetno, jer jedinke tako gube lične osobine, a dovodi i do nasleđivanja nekih slabosti. Osim toga kod nekih rasa naknadno se vrše intervencije na njihovom telu poput odsecanja tj. potkušavanja repa ili kupiranja ušiju.
Slikovit primer koliko se daleko ide i koliko su kruta izložbena pravila, dva su odvojena tipa norvič terijera: tip s obešenim i tip sa šiljatim ušima. Izlagačima je ta razlika postala toliko važna da su parenjem pasa sa šiljatim ušima nastajali psi sa šiljatim ušima, a parenjem pasa preklopljenih ušiju rađali se psi preklopljenih ušiju. Varijetet sa šiljatim ušima zadržao je ime norvič terijer, dok je varijanta preklopljenih ušiju preimenovana u rasu norfolk terijer.
Na izložbama pasa, psi se ocenjuju jedino na osnovu izgleda: kvalitet dlake, boja dlake, stav, držanje ušiju i repa, visina, težina, proporcije tela, zubi, određuju ukupnu vrednost psa. Uloga sudije je krucijalna. Najvišu ocenu dobija pas koji predstavlja idealan primerak svoje rase, tj. najviše odgovara standardu što je u skladu sa teorijom uzgajanja. Pas sa nedovoljnom ili lošom ocenom isključuje se iz priploda – nije pogodan za parenje.
Svrha ocenjivanja, kao i dodeljivanje sertifikata i titula, jeste očuvanje standarda rase. Zato odgajivači nastoje da pare samo najbolje primerke mužjaka sa najkvalitetnijim ženkama u cilju stvaranja još boljih primeraka – naravno sa ljudske tačke gledišta, a ne sa tačke gledišta prirode.
Rodovnik, koji često nazivamo i engleskim izrazom pedigre, osnovni je dokument svakog izložbenog psa. U njemu je zabeleženo ime psa, naziv odgajivačnice iz koje potiče, naziv rase, pol, datum rođenja, boja i oznaka dlake, imena odgajivača i vlasnika, izložbene ocene i osvojene titule. Važan deo rodovnika su podaci o precima i koliko su bili uspešni u ocenjivanju i osvajanju sertifikata i titula. Sve ono što psa ne zanima.