U poređenju sa ljudskim očima, pseće su osetljivije na pokret i promenu intenziteta svetlosti. Od čoveka bolje vide pri slabom osvetljenju u mraku. Danju i kad ima dovoljno svetlosti, ne registruju toliko detalja kao čovek. Ne žive potpuno u crnobelom svetu već razlikuju ograničeni spektar boja, pre svega nijanse ljubičaste i smeđe. Ali za njih boje nemaju naročit značaj. Na zadnjem delu oka postoji jedan specijalan sloj koji odbija svetlost. Zato im oči u mraku svetlucaju.
Predatorima (grabljivcima), oči su spreda, što omogućava binokularni vid, a istovremeno i preciznu procenu udaljenosti. Ali ako neko stoji nepomičan na izvesnoj razdaljini, on će za psa biti gotovo nevidljv – dok se ne pokrene. Zato se divljač često ukoči u slučaju opasnosti. Pri najmanjem pokretu pas ih lako opazi i krene u jurnjavu za njima.
Imaju i dobar periferni vid. Ugao vida čoveka je 100–120 stepeni, većine domaćih pasa oko 180 stepeni. Kod divljih kanida iznosi do 270 stepeni, a čak i neki domaći psi vidoslednici koji koriste pre svega vid u poteri za plenom, imaju toliko vidno polje. Poređenja radi, biljojedima (zečevima, antilopama...) oči su smeštene bočno, što im omogućava izuzetno širok panoramski vid koji ponekad pokriva celih 360 stepeni.
