Za vukove i ostale pse koji žive u divljini, oduvek se smatralo da će ubiti stoku čim im se pruži prilika. U direktnom, neposrednom i surovom načinu uništavanja kanida, ljudi se služe raznoraznim sredstvima: ubijanjem vatrenim ili hladnim oružjem i kolcima, na nekim terenima sa zemlje, a neretko i iz helikoptera ili aviona; podmuklo korišćenjem otrova, omči, zamki koje postavljaju tzv. traperi. Uhvaćeni u zamku kanidi preživljavaju ogroman stres, a neretko u njih upadnu i druge životinje. Često se štenci vade iz jazbina i ubijaju. Ubijani su ne samo zbog stoke, već i zbog mesa, kože, krzna, zuba, pa čak i sporta, cirkuskih predstava, laboratorijskih ogleda, držanja u zoološkim vrtovima i drugim vidovima zatočeništva.
Mnogi divlji kanidi ubijani su, i dalje se ubijaju zbog krzna, veoma lepe dlake prelepih boja. Vukovi i etiopski vukovi ubijani su zbog krzna. Lisice su kroz istoriju poznatije bile kao odevni predmet takozvane aristokratije nego kao životinja divljine. Rakunolike pse trgovci veoma cene zbog krzna pa se uzgajaju i drže u zatočeništvu.
U lovu na vukove ljudi koriste i pse. Mnoge rase domaćih pasa stvarane su za lov na vukove. U očima lovaca šuma i livada treba da postoje jedino i isključivo zbog divljači. A treba znati da eliminacija određene jedinke može imati uticaj na dalju sudbinu čopora iz koje taj pas potiče, što može imati katastrofalne posledice na ekosistem i lanac ishrane.
U Australiji, kako bi kontrolisali broj dinga, koriste kontraceptivne vakcine, tj. viruse u vidu injekcija koje izazivaju u imunom sistemu nešto što ne dozvoljava razvoj ploda, nešto što ga uništava.