Zavijanje je način odbrane teritorije, prevashodno služi kao upozorenje na većoj razdaljini.
Vokalizacija odnosno zavijanje, u šumovitim predelima može se čuti na oko 10 km udaljenosti, a na otvorenim prostranstvima do 16 km razdaljine. Na distanci do 3 km mogu tačno da lokalizuju mesto zavijanja. Praskozorje i sumrak, doba su dana u kojima ćemo najčešće čuti vukove kako zavijaju. Ako zvuk stigne do protivničkog čopora, mogu uzvratiti na isti način.
Svrha zavijanja
1. Okupljanje čopora kao potvrda identiteta skupine
2. Okupljanje čopora pre pokreta u lov
3. Prilikom razdvajanja čopora
4. Za vreme parenja
5. Kad se leti vraćaju u jazbinu
Izbačeni članovi i oni koji su nisko u hijerarhiji ne priključuju se zavijanju. Kada vuk sam zavija to čini 1–14 sekundi, u proseku 3–7 sekundi. Čoporativno zavijanje je mnogo složenije. Počinje pojedinac pa se nadovezuju ostali pojačavajući tempo zavijanja. Ponekad se završava lavežom. Zavijanje u horu traje 30–120 sekundi, a u vreme parenja nešto duže. Dužina trajanja zavisi i od broja članova u čoporu.