Doživljava se kao bezrazložna uznemirenost ili teskoba, čiji uzrok ne može da se veže ni za jednu konkretnu situaciju niti osobu ili objekat. Strah je „slobodno-lebdeći”. Posledica konstantne anksioznosti može biti: opsesija, fobija, agresija, preterano lajanje...
Svaka od ovih manifestacija može da progresira ukoliko se ne reaguje. Progres može biti i unutar jednog vida problema, npr. sve više i sve češće da laje, ali i da uz npr. opsesiju postane agresivan...
Najčešće je praćena kao i kod običnog straha, telesnim simptomima: dahtanje, ubrzan puls, drhtanje, balavljenje, neravnomerni dotok adrenalina, proliv ili zatvor... Neprestani strah koji se ne ublažava može da bude štetan, čak i opasan i po fizičko zdravlje psa jer predstavlja stanje stresa.
U prirodi je moguće videti uplašenu ili uznemirenu, ali životinju u stanju anksioznosti – ne. Život u prirodi budi im čula, zdrave instinkte, a čopor pruža sigurnost i disciplinu.
Pravilnim vaspitanjem sve to simuliramo i nadomešćujemo ono što im život u prirodnim uslovima donosi. U suprotnom jedan od mogućih problema u ponašanju je anksioznost.
Neki od simptoma, a najčešće kombinacija više njih koji ukazuju na anksioznost su:
1. Hod kao po jajima.
2. Uznemireno osvrtanje
3. Brzo pomeranje očiju
4. Čula su osetljivija nego inače (preterano reagovanje na zvukove, dodir... trzanjem, izbezumljenošću...)
5. Neredovna ili česta stolica
6. Često mokrenje
7. Balavljenje
8. Cvilenje
9. Lajanje
10. Destruktivnost (griženje papuča, nameštaja, kablova...)
11. Pokušaj bežanja
12. Grebanje
13. Drhtanje