Teritorija

Teritorija je prostor u kojem životinje žive, traže hranu ili se pare. Površina teritorije varira i zavisi od količine hrane koja se na njoj može naći. Male vučje teritorije su oko 100 kvadratnih kilometara, a velike mogu da budu i 10–100 puta veće. Najmanje zabeležena površina teritorije vukova je 18 km2, a najveća na Aljasci – 13 000 km2.

U srcu teritorije je zborište – randevu (zborno mesto, zborište). Ono je najsigurnije, obično zaklonjeno, travnato mesto u blizini vode. Na zbornom mestu vukovi se okupljaju. Osim toga, tu se stariji mladunci ostavljaju kako bi se igrali.

Gde je oskudnost hranom prisutnija vučje teritorije su obično veće od oblasti u kojima je lov lak i lovine mnogo.

Nekoliko vučjih teritorija mogu da budu blizu jedna drugoj, a čak i u određenoj meri da se preklapaju, ukoliko ima dosta jelena ili sličnih većih životinja. S druge strane, između teritorija neretko se javljaju i neutralni prostori – tampon zone – širine do nekoliko kilometra u kojima nema kretanja vukova.

Ostavljanjem mirisnih tragova i zavijanjem štite svoju teritoriju od ulaska drugog čopora ili predatora druge vrste. Takva signalizacija smanjuje šansu neposrednog susreta – borbe s drugim vukovima – jer je cilj izbeći sukob. Čopori teže da jedni drugima ne staju na put. Napad je sredstvo kojem pribegavaju tek u krajnjoj nuždi.

Mirisni i zvučni signali dobra su preventiva od prelaska granice tako da su konflikti veoma retki. Ali kada se uljez već nađe na teritoriji, žestoko je brane. Najviše sukoba je u tampon zoni ili oko granice teritorije. Kopitari (potencijalne žrtve), koriste tu činjenicu i kada su na njoj osećaju se manje ugroženo. Samo očaj vukova pre svega zbog gladi navodi ih da izlaze sa svoje teroitorije, uđu u tampon zonu ili čak u tuđu teritoriju.