Psi žive u međusobnoj zavisnosti sa ostalim grabljivicama u svojoj okolini i na taj način održava se ravnoteža u prirodi. Najveća korist divljih kanida je održavanje lanca ishrane i ekološkog sistema. Ljudi najčešće zanemaruju tu činjenicu jer se to dešava tamo negde van gradova – u divljini.
I pored toga što je zbog neznanja imidž pasa koji žive u divljini veoma loš, poslednjih decenija sve više se shvata njihov značaj za ekosistem. Ukoliko ih proteramo narušavamo ekosistem. U oblastima u kojima je populacija kojota bila na veštački način značajno smanjena došlo je do "bumerang efekta" i nekontrolisanog uvećanja populacije zečeva i kunića koji su pravili neuporedivo veću štetu u odnosu na kojote.
Još jedan takav primer daje istraživanje „Nacionalne geografije“ koje pokazuje šta se dešava kada se vukovi proteraju sa svog prirodnog staništa, a šta kada se na to mesto vrate.
Za čoveka najprimetnija korist divljih kanida je što hvataju štetne glodare i insekte, proždiru strvine i druge izmete.
Šakali su korisni jer uklanjaju strvine i uništavaju raznu gamad, uglavnom zbog hvatanja miševa. Lisicama su miševi glavna hrana, 20–30 pojedu za svaki obrok. Osim toga dosta love zečeve i tako obuzdavaju broj tih životinja u divljini. Siva i crvena lisica po gradovima ubijaju pacove i tako direktno čiste čovekovo okruženje, a podivljali psi koji žive na obodima sela Afrike, hrane se organskim smećem i tako obavljaju ulogu čistača.