Nizovi kodova DNK-a pasa i ljudi podudaraju se u više od 90%. Međutim, vrlo je jasno da se psi razlikuju od ljudi i po izgledu, načinu života, percepciji stvarnosti, komunikaciji... Pored očiglednih razlika, postoji i mnogo sličnosti koje ne primećujemo, a razlike zapostavljamo pa smo skloni humaniziranju pasa.
Jedna od analogija je da ni čovek niti pas nisu voljni da se svakome koga poznaju jave na ulici, iako je pozdrav kod ljudi deo društvene norme. Takođe, dešava se da pas nije raspoložen za upoznavanje. A o tome da se ljudi ne javljaju neznancima na ulici – suvišno je govoriti. I to je deo nepisanih društvenih pravila.
Osim toga pseći čopor u mnogo čemu podseća na organizaciju ljudskog društva. Ako uporedimo ljude i pse to izgleda ovako:
Psi
1. Vođe su najbolji članovi čopora.
2. Postoji alfa mužjak i alfa ženka. Različitih su uloga, ali podjednako važni za čopor.
3. Monogamna bića. Od kada se spare pa do kraja života su zajedno.
4. Uvek ispravno vaspitavaju mlade zbog čega ih mladi slede.
5. Mladi ih slušaju.
6. Razmnožavaju se u skladu sa uslovima i okolnostima. Ukoliko je velika oskudica hrane, dešava se da peskoče parenje te godine.
7. Nisu promiskuitetna bića u sezoni razmnožavanju.
Ljudi
1. Vođe najčešće nisu najbolji članovi čopora.
2. Najčešće je ili muškarac ili žena alfa, retko kada oboje.
3. Monogamija je toliko retka da se može smatrati izuzetkom. Onaj ko je makar jednog partnera promenio, već nije monogam.
4. Često je pogrešno vaspitavanje dece. Ili prestrogo ili previše popustljivo. Ili posvećivanje previše pažnje ili zapostavljanje.
5. Deca, a naročito mladi često ne slušaju roditelje.
6. Što su uslovi za život teži ljudi se više razmnožavaju.
7. Promiskuitetna bića ili bar promiskuitetnija od vukova.