Predstavljaju dobru odbranu teritorije od uljeza, a sadrže više informacija od zavijanja. Mirisni tragovi ostavljaju se uriniranjem (mokrenjem), defekacijom (fiziološkim činom izbacivanja izmeta) i grebanjem po površini jer se između prstiju nalazi miris.
Mirisni tragovi blede i na kraju se izgube, zbog čega ih je potrebno obnavljati. Postojanost mirisa mokraće traje maksimalno 2–3 nedelje. Taj signal može da kaže koliko je životinja prošlo tim putem i da li pripadaju tom čoporu. Ukoliko je na primer u pitanju kamen, jedinka protivničkog čopora obeležiće drugu stranu kamena kako bi pojačali granicu teritorije.
Kanidi često na svojoj teritoriji obeležavaju mesta na kojima se nalaze tragovi jedinki iste vrste, ali i tragovi druge vrste predatora.
Mužjaci češće od ženki označavaju nepoznati objekat, teren ili mesto na kojima su osetili nepoznati miris. Mužjak zaprskava upečatljiva mesta, poput kamenja i drveća, trudeći se da ih obeleži na što višoj tački kako bi otkrivanje bilo olakšano, a uz to miris iznad tla, vazduhom će se mnogo dalje preneti.
U proseku na svakih 240 metara, vukovi ostavljaju mirisni trag. Oni koji nisu teritorijalni, koji su napustili čopor ili migriraju, ne ostavljaju ovakve tragove.
Vukovi obeležavaju i unutrašnjost teritorije, ali mnogo ređe, a naročito retko oko zborišta. Kako se udaljavaju od zbornog mesta češće označavaju teren, osobito puteve koji su im važni. Na obodima teritorije najviše i najčešće ostavljaju mirisne tragove pa je ona opasana mokraćom i zapravo predstavlja granicu. Čak dvaput više mirisnih tragova ostavljaju na granicama teritorije nego unutar nje. Dok patroliraju i uriniraju najčešće se drže stazica, puteva, zamrznutih voda, kojima se lakše kreću.