Prirodno je plašiti se nečega što predstavlja opasnost. Strah nastupa usled neke unutrašnje ili spoljašnje draži. Naglašeno je, neprijatno i ima karakter pretnje.
Vrste straha
1. „Egzistencijalni strah“ – život i sigurnost psa su ugroženi. Bekstvo je najbolji postupak jer smanjuje verovatnoću od povrede. Ako je beg nemoguć, jedina preostala mogućnost da se spasi od izvora koji ga ugrožava je borba – barem da se brani dok ne nađe put za novi pokušaj bežanja.
2. „Socijalni strah“ – javlja se pri kontatu s pripadnicima vlastite vrste. Pas koji beži onemogućava bilo kakav socijalni kontakt.
Intenzitet straha
1. Manji intenzitet – pas samo ustukne, načini nekoliko koraka kako bi se udaljio od opasnosti i stao na mesto na kojem se oseća sigurnije. Kod nekih pasa, dlaka na vratu se nakostreši čime pokušava da izgleda veće i da odvrati napadača.
2. Veći intenzitet – strah potpuno nadvlada umom. Može da „pobegne povijena repa“. Tada će se potpuno skupiti, poviće noge, spustiti glavu i uši, rep držati vrlo nisko ili čak između zadnjih nogu i bežaće. Ili da se „zamrzne od straha“. Tada se um potpuno blokira, a samim tim i telo.
Ali i plašljiv pas kada oseti da je sateran u ćošak, može da napadne svom silom u poslednjem pokušaju da se spase.
