Ignorisanje je normalno socijalno ponašanje. Izbegavanje pasa, drugih životinja ili čoveka način je sprečavanja sukoba tj. borbe.
Niti jedno živo biće – ni u divljini, niti u ljudskim naseljima – ne prilazi svakome koga vidi. Neki psi prosto ne žele da im čovek priđe. Dešava se da jedan od pasa pokaže želju za kontaktom, a drugi ne. Jedan od primera je kada dominantan pas prilazi drugom psu, koji ne prihvata tu dominaciju, dakle ne pokorava se, ali želi izbeći sukob. Pokazuje ravnodušnost ili pomirljive signale na sledeće načine:
1. Okreće glavu u drugu stranu. Često dominantni psi koji dobro slušaju vlasnika, na njegovu komandu baš ovako reaguju: zadržavajući dominantan položaj tela, drugom psu pokazuju da nisu ustuknuli, a povijenim ušima pokazuju poslušnost prema svom vođi.
2. Njuškanjem tla pokazuje potpunu nezainteresovanost.
3. Pažljivo gleda u daljinu, potpuno ravnodušan na dolazak drugog psa.
Ukoliko pas „izazivač“ poznaje pseću komunikaciju, a pritom nema problem u ponašanju i bez genetskih predispozicija za napadanje, već je stabilnog uma, prestaće s pretnjom, zameniće napeti stav opuštenijim i tada će se ili udaljiti ili onjušiti bez veće tenzije.