Najopštije rečeno, režanje je zvučni signal koji upozorava drugu životinju da se drži na udaljenosti. U mnogim slučajevima deo je demonstracije dominacije, dominantno-agresivnog i agresivnog ponašanja – bilo prirodnog ili neprirodnog – i može prethoditi napadu.
Međutim, raspoložen pas režeći može da izaziva na igru; a takođe tokom same igre mogu glasno da reže.
Da bi se procenila namera psa, moraju se uzeti u obzir i celokupni govor tela i govor pojedinih delova tela.. Samo tada je moguća tačna procena namere psa.
1. Duboko, a tiho režanje, ukoliko je pas uspravnog, dominantnog stava, predstavlja ozbiljno upozorenje, koje, ako se nastavi ponašanje zbog kojeg reži, može da preraste u napad. Ako je ovako režao, a onda naglo prestao bez promene položaja tela ili nekog dela tela, napad je vrlo izvestan. Takva nagla tišina znači da pretnja nije prihvaćena i mora doći do napada – poput zatišja pred buru. Primer je susret dva dominantna psa, od kojih oba žele da pokažu svoju dominaciju. Često je uvod ples pozdravljanja.
2. Tiho, ali režanje za nijansu višeg tonaliteta. Pas snažno upozorava jer nije voljan da ulazi u tuču. Međutim, mnogo zavisi od reakcije drugog psa. Jer ako ne odstupi, potući će se jer se ne plaši. Ukoliko su vlasnički psi u pitanju, mnogo zavisi od reakcije vlasnika pasa.
3. Režanje koje prelazi u lavež čini jednu celinu koju pas ponavlja. Znači da pas nije toliko siguran. Međutim, ako bude trebalo i sam će napasti.
4. Režanje i lajanje u jednome. Ne oseća mnogo samopouzdanja, ali zaista ovim načinom preti i uzvratiće napadom.
5. Režanje koje menja ton od niskog do srednje visokog, a menja i ritam – valovito režanje. Povremeno može dodati i kratki lavež. To može značiti i znak protesta zbog moranja da bude miran, a on se sa tim stanjem ne slaže.
6. Intenzivno, veoma glasno režanje nižeg tona, potpuno pokrivenih zuba ume da znači izraz zadovoljstva tokom igre.