Mladunci se rađaju potpuno bespomoćni, slepi, gluvi, najčešće bez ijednog zuba i velike potrebe za majčinim mlekom. Dužina, visina i težina šteneta razlikuje se od vrste do vrste, ali i kad se radi o različitim kanidima, kao mali, mnogo više liče jedni na druge, nego kad odrastu. Novorođeni vuk dugačak je od njuške do kraja repa svega oko 20 cm. Rep mu je tanak, njuška kratka što omogućuje da oblikuje uzak otvor na ustima potreban da se stvori vakuum za sisanje. Uši su preklopljene kao i kod svih pasa kad se rode. Mladunče je delikatno prekriveno krznom. Težina novorođenčadi vuka je 400–500 g, a dnevno se povećava za oko 160 g. Mladunci vuka moraju da jedu svakih nekoliko sati i piju 30 ml mleka dnevno. Kad su gladni pište. Kada im je hladno instinktivno traže toplije mesto – pribijaju se uz braću i sestre ili majku. U tom periodu usavršavaju veštinu sisanja mleka. Vukovi počinju da zavijaju sa 11 dana. Sa dve nedelje razvijeno im je čulo mirisa. Nakon 12–14 dana otvaraju oči. Do treće nedelje uglavnom jedu i spavaju. Sa oko mesec dana dobro vide i nespretno se kreću. Tada počinju i da mašu repom, iako su za to fizički bili sposobni i ranije, ali sada im se razvijaju komunikacijske sposobnosti. Počinju i da čuju, ali su i dalje dosta nesposobni. Uče da raspoznaju majku, braću i sestre. Sa mesec dana života sazreva im nervni sistem i niču prvi zubi. Sa dva do dva i po meseca prestaju da sisaju. Tada regurgitacija (povraćanje hrane kojom se onda hrane mladi) preuzima važnu ulogu u njihovoj ishrani. Nju dodatno stimulišu sami štenci, koji ližu njušku odraslih, zauzimaju molećivu pozu – nisko spuštena glava, uši pozadi, podignuta prednja šapa kao znak molbe. Kod vrsta koje žive u manjim čoporima, grupama ili čak samotnjački, poput kojota i lisica, mladi ranije prestaju da sišu mleko. Lisicama sa 14 dana izbili su svi zubići. Ranije počinju da jedu i meso, a već sa mesec ili mesec i po dana usuđuju se da mirno izađu iz jame kako bi se igrali.
Novo mesto za igru znatiželjnih vučića je randevu (zborno mesto, zborište). Tu, oni razvijaju svoje lovačke veštine, bacajući se i kidišući na miševe i insekte i igraju se sa braćom i sestrama. Istovremeno stvara se hijerarhija među njima. Sa 15 nedelja uspostavljaju odnose dominacije i potčinjenosti. Sa 4–10 meseci toliko su pokretni da mogu da se priključe odraslima za vreme lova. Sa šest meseci više ne mare mnogo za majku. Sa 10 meseci vukovi sami mogu da se hrane, neki i migriraju, ali većina ostaje sa čoporom bar još neko vreme, a neki zauvek. Do druge godine traje proces sazrevanja.