Takvi psi su manje psi, a više ljudska tvorevina. Priroda nikada ne bi stvorila takvog psa. U prirodi kanida je želja da izbegnu borbu i opasnost. Rituali dominacije, prirodna agresija i tuča, dešavaju se u određenim uslovima, okolnostima i kontekstima. Ljudi treba da se edukuju kako bi prepoznali nagoveštaje, signale i pseće reakcije, i ispravnim postupanjem ih izbegli ili sprečili. Međutim, kod opasnih rasa – još jednom treba naglasiti usled čovekove preterano neprirodne selekcije – ne dolazi do nastajanja psećeg jezika, pa je teško prepoznati njihove namere. A što je još važnije, takvi psi vrlo često se u tučnjavu upuštaju zbog neprirodno jakog nagona za borbom ili lovom. Njima rituali dominacije najčešće ne služe da bi se utvrdila hijerarhija, već je okidač za klanje druge jedinke.
Kod pasa koji su pročišćeni od „rasa“, tuča se završava bez ozbiljnih povreda, a često i bez ijedne rane. Opasne rase (spisak je poduži) stvorene su da im smelost bude ispred hrabrosti. Prkose prirodi i prelaze granicu dokazivanja dominantnosti.
Često, bukvalno kolju do smrti. Čak i kad protivnik ili žrtva jasno pokaže nemoć i poraz, instinkt za klanjem ih preplavi i nastavljaju žestoko ujedanje.
Ako neko kaže da je takvom psu u krvi da se bori, a da mu on samo dopušta da se ponaša u skladu sa svojom prirodom, ta osoba bi trebalo da bude svesna da nije priroda stvorila takvog psa. I da ni jedna jedina opasna rasa ne bi postojala bez ljudi. Ljudi su ih stvorili. Ovakvim psima, kao posledica selekcije, uskraćena je težnja da budu stabilni.