Položaj repa pokazuje raspoloženje psa i poziciju koju zauzima u hijerarhiji. Treba istaći da je nekim rasama rep u neutralnom položaju toliko podignut da se praktično oslanja na leđa. I tu ima varijacija jer je pojedinim pasminama na leđima uvijen, pa je oblik još manje uočljiv, kao što je kod akite inu, šar peja, mopsa... Nekima je pak zbog mnogo dlaka nalik ćubi: tibetanski španijel, pekinezer, lasa apso, čau-čau, špicevi...
Određenim rasama domaćih pasa, i kada ne pokazuju dominaciju ili samouverenost, rep je uspravan. Tako je kod: bigla, erdel terijera, foks terijera, zapadnoškotskog belog terijera popularnog kao vesti i mnogim drugim rasama.
S druge strane ima hrtova, poput velikog engleskog hrta, italijanskog hrta... s repom između zadnjih nogu.
Tu su i rase bez repa ili imaju patrljak od repa, kao što je slučaj sa engleskim buldogom, francuskim buldogom... a neki su potkušavanjem potpuno ili delimično lišeni repa: doberman, bokser, rotvajler, kane korso... U oba slučaja teško je proceniti da li je rep podignut visoko, da li je u horizontali ili je spušten.
Tako da je u tim situacijama teško protumačiti šta rep kaže jer položaj i oblik kakav se traži kod određene rase podstaknut je ljudskim merilima „estetike“ i izložbenim standardima, a takvi repovi šalju pogrešne signale drugim psima i ljudima ili su poruke veoma nerazumljive.