Psi decu uče odgovornošću, bezuslovnoj ljubavi i da više žive u skladu sa prirodom. Brigom o psima deca razvijaju empatiju. Važno ih je naučiti kako da se ponašaju prema njima; da ih se ne plaše, ali i da im ne prilaze na način koji psi ne vole – koji nije deo pseće prirode.
Više od polovine ozbiljnih psećih ujeda i fatalnih slučajeva u Sjedinjenim Američkim Državama dešava se deci između pete i devete godine, a naročito su ugrožene bebe.
Psi su često zbunjeni ponašanjem dece jer osećaju da tu nema agresije, ali iz pseće perspektive signali koja deca šalju nisu u skladu sa onim što deca i osećaju.
Ponašanje dece, psima vrlo lako može da izazove osećanje nelagode, nesigurnosti, straha, agresije. Najčešće užurbano i direktno idu ka njima. Pas takav prilazak svakog nepoznatog bića može da shvati kao pretnju, jer prirodan, neagresivan način upoznavanja za psa je usporenijeg i smirenijeg hoda, i ne direktno lice u lice. Deca iz radosti prilaze psu često smejući se širom otvorenih usta. U psećem svetu pokazivanje zuba najčešće znači pretnju ili agresiju. Deca često nepoznatog psa gledaju direktno u oči. Gledanje u oči u psećem svetu najčešće je znak dominacije, pa zbog toga je i ovaj signal preteći. Neretko se deca bukvalno zalete ka psu ili ga jure – što za psa može da znači da je napad počeo. Uz to, u želji da im što pre priđu, skloni su da ruke podignu visoko i usmere pravo prema njemu, a psi ovo mogu protumačiti kao uspravljanje kako bi izgledali veći i dominantniji. Uz sve to, u želji da pomaze psa, najčešće pružaju ruku otvorenih šaka i ispruženih prstiju. Za psa to može da liči na otvorena usta dugačkih zuba.
Iz najbolje namere deca greše. Ne samo pri prilasku i upoznavanju sa psom, već i nakon ostvarenog kontakta. Vole da ih gnjave, čačkaju, zadirkuju, često vuku za rep i uši, jure za njima i kad su voljni za igru i kada im nije do toga. Visoki tonovi dece, vriska, još uvek neartikulisani pokreti takođe uznemiruju psa.
Ništa manje pažnje ne treba posvetiti psima i bebama na istom mestu. Bebe mogu da zbune psa koji ih do tada nije video: mnogo su manje od ljudi, drugačijeg su oblika, drugačije mirišu od odraslih, govor tj. zvukovi koje ispuštaju razlikuju se od zrelih ljudi, kao i pokreti zbog čega pas nikada ne treba da bude oko dece koja uče da hodaju i puna su fizičke energije. Kada se pas upoznaje sa bebom, uloga roditelja je najbitnija. Dete možete usmeriti, pokazati mu, naučiti ga kako se ophoditi prema psu. Ali od bebe to ne možete očekivati. Ukoliko se pas uzbudi ili se uznemiri dok njuši bebu, na miran način, bez ikakve panike i naglih pokreta – jer bi to moglo još više da podigne nivo uzbuđenja kod psa – prekinite upoznavanje psa i bebe.
Decu treba učiti kako da prepoznaju osnovna osećanja psa: agresiju, strah, uznemirenost... Šta psu prija, a šta ne. Učite ih da ne prilaze bez dozvole nepoznatim psima. Učite ih ispravnom načinu upoznavanja sa psom, ali i šta je neispravan način upoznavanja psa. A šta nikada da ne rade.