Psi jesu drušvena bića, ali mnogi ljudi njihovu društvenost vide samo kroz igru: ako se igraju onda ima socijalnog kontakta, ako ne onda nema. To prosto nije tačno. Da li će biti sklon igranju s drugim psima, zavisi od uzrasta, temperamenta i osobina. Vi i vaš pas ste čopor, a ne vi, vaš pas i ostali vlasnici sa svojim psima u parku. Dok se šetate sa psom, a prilazi vam vlasnik sa svojim psom: to je susret dva čopora koji može da se završi kratkim njušenjem, mimoilaženjem, igrom ili sukobom.
Parkovi
Psu je potpuno svejedno da li je to zvanično park za pse ili livada na kojem je pet, deset ili dvadeset pasa, a vlasnici su statični i ne kreću se. Takve okolnosti često bude teritorijalnost i nagon za uspostavljanjem hijerarhije, naročito kod dominantnijih pasa. To neretko dovodi do čarki ili tuča, pogotovo ako su makar dva mužjaka i ženka u parku.
Parkovi za pse pružaju nešto trčanja i zabave s drugim psima, ali ne mogu da zamene šetnju.
Korisni su pre svega za pse koji zbog problema u ponašanju poput agresivnosti, plašljivosti, bežanja... jedino na tom prostoru mogu da dobiju vreme bez povoca. Na taj način oni se istrče, a vlasnici, i svi s druge strane ograde osećaju se bezbedno.
Bitni su štencima i veoma mladim psima, jer im sklonost da migriraju još uvek nije toliko razvijena. Potreba za igrom im je veća, a želja za uspostavljanjem hijerarhije manja.
Najčešći uzroci kavgi u parkovima za pse:
1. Tri ili više psa koji nisu bliski.
2. Prisustvo makar dva dominantna psa.
3. Donošenje hrane u park.
4. Prisustvo uzbuđenog psa ostale pse će ili izazvati ili će ga se kloniti što onda vrlo često u njemu budi predatorske instinkte. Naročito su skloni da napadnu plašljive pse.