Carstvo: Životinje (Animalia)
Razdeo (Phulum): Hordati (Chordata)
Podrazdeo (Subphulum): Kičmenjaci (Vertebrata)
Klasa (Classa): Sisari (Mammalia)
Red (Ordo): Zverovi (Carnivora)
Familija/Porodica (Familia): Psi (Canidae)
Rod (Genus): Canis
Vrsta (Species): Vuk (Canis lupus)
Vukovi su među najdruštvenijim bićima. Donedavno se smatralo da postoje 24 podvrste, a sada 17, zbog susreta i sparivanja različitih podvrsta za vreme migracija jer vode nomadski život tj. lutalački život, i prevaljuju velike udaljenosti. Mnoge podvrste vukova spadaju u ugrožene životinje.
Izgled
Najveći je među divljim kanidima. Velike su varijacije u veličini jedinki. Ipak može se reći da je odrastao vuk u grebenu najčešće visok 60–90 cm, težak 30–50 kg. Najkrupniji žive na severu Aljaske i teški su i preko 70 kg. Dužina tela je 100–140 cm, a repa 30–60 cm.
Vitkog je tela, dugačkog trupa, prilično dlakavog i često velikog, čupavog repa koji je time lakše uočljiv na većim udaljenostima i obešen kada je u neutralnom položaju. Noge su dugačke, a grudni koš visok i uzan. Njuške vukova su dugačke što je veoma značajno u komunikaciji pasa. Najistaknutija razlika među polovima je u masi tela. Ženke su 25% sitnije od mužjaka i malo slabije građe tela, šiljatije njuške i tanjeg repa, ali izuzetno su spretne i zato veoma važne u lovu.
To što ih zovu sivima ne mora značiti da su nužno sive boje. Mogu biti sivi, ali i gotovo čisto beli do crveni, mrki pa sve do crne boje. Boje vukova različite su i u zavisnosti od dela sveta koji nastanjuju. Sivo ili crnkasto krzno vukova pomešano sa senkama pomaže im da se prikradaju jelenu u tamnim šumama, a arktičkom vuku bela boja pomaže da bude neprimetan u snegu. Gustina krzna zavisi od klime.
Način života
Uz afričkog divljeg psa najdruštveniji kanid. Žive u čoporu. Mršaviji su od drugih kanida i sposobni da bez hrane prežive više od nedelju dana, a to je duže nego što može bilo koja vrsta iz familije pasa. Ukoliko imaju pristup vodi život im nije ugrožen sve dok ne izgube 50% svoje težine.
Zimi piju malo vode, a više jedu sneg. Inače nemaju mogućnost veće akumulacije vode u organizmu. Oni koji žive u toplijim klimama leti popiju oko 2 litra vode dnevno, a zimi pola litra. Izmet vukova obično je suv, što svedoči o apsorpciji vode iz hrane. Zbog debelog krzna napolju mogu da spavaju na temperaturi od minus 46 stepeni.
Hrana
Šta im je meta lova zavisi od životinja koje su im dostupne i veličine čopora. Najviše se hrane kopitarima. Omiljena hrana vučjeg čopora su velike životinje u krdima kao što su mošusno govedo, los, jelen, sob, irvas, srna, a ponekad i veće životinje poput muflona ili bizona. Kada je oskudica takvog plena, jedu i glodare, zečeve, dabrove, razne ptice, gmizavce, ježeve... Dobri su plivači i love ribe, žabe i krabe. Kada su potpuno izgladneli, jedu čak i voće, bobice, lubenice, bundeve, krastavce, kukuruz, pečurke, insekte. Stružu sneg da bi se dokopali pupoljaka biljaka i lišajeva ukoliko su očajni od gladi. Ipak veći deo života provode praznog stomaka.
Stanište
Vukovi žive gotovo isključivo na severnoj zemljinoj polulopti.
Sivih vukova nekada je bilo najviše među divljim kopnenim sisarima. U prošlosti su se nalazili u Severnoj Americi, u svakoj evropskoj zemlji, Srednjem istoku i najvećem delu Azije.
Danas ih najviše ima u dalekim šumama Kanade, Aljaske, Rusije, severa Sjedinjenih Američkih Država, nekim zemljama Evrope i Azije, pre svega u šumovitim, planinskim i močvarnim oblastima.