Sve rase, svi mešanci, jedna su vrsta pasa – domaći psi. Ako je pas pas, ako je američki pit bul terijer rasa, a ne posebna vrsta psa, ako je bilo koji mastif rasa, a ne posebna vrsta psa, ili bilo koji drugi pas neprirodnih sklonosti, ne postoji nijedan razlog zašto sterilizacijom i kastracijom ne sprečiti dalje razmnožavanje ovih pasa. Ako je u redu da se na taj način reši problem uličnih pasa (a u redu je), zašto ne bi bilo u redu da se na isti način spreči razmnožavanje rasa koje nose neprirodni borbeni gen.
Ne bi to bilo prvi put u istoriji da neka rasa pasa nestane. Neki mastifi i terijeri više ne postoje. Način na koji su nestali nepoznat je. Možda ubijanjem, ali to je apsolutno nedopustivo. Jedini ispravan, iako dugotrajan proces rešavanja problema postojanja ovakvih rasa je po principu CNR-a, samo se pas vraća kući, umesto na ulicu.
Stari engleski buldog primer je rase koje više nema. Nastao je u Britaniji. Korišćen je u borbama s bikovima. Bio je težak oko 20 kg. Ukrštan je prilikom stvaranja mnogih drugih rasa za krvavi sport poput rase bul i terijer (Bull and terrier), pasmine koja takođe više ne postoji, i koja je takođe nastala u Britaniji, a koja je predak američkog pit bul terijera, stafordskog bul terijera, američkog stafordskog terijera i engleskog bul terijera.
Kordobski borbeni pas (Cordoba fighting dog), rasa je koja više ne postoji. Nastala je u Argentini. Korišćen u borbama pasa. Imao je veliku toleranciju prema bolu i veliku želju za borbom do smrti. Često je pri parenju bio voljniji da se kolje sa ženkom nego da se pari. Od njega je direktno nastao dogo argentino.
Kubanska doga (Dogo cubano) – je mastif. Izumrla rasa. Korišćen za borbe pasa i progon robova. Ukidanjem ropstva izumro.
Razlozi postojanja opasnih rasa
Ne postoje. Ako su pravljeni za borbe – ne treba da postoje, jer su tako predmet zloupotrebe, ako su pravljeni za lov na divlje životinje – ne treba da postoje jer divlje životinje su ionako ugrožene i ne treba ih loviti. Ljudi su pripitomljavanje divljih životinja započeli pre desetak hiljada godina kako bi olakšali pribavljanje hrane. Divlje životinje imaju ulogu u ekosistemu i ukoliko bi čovek prestao da kroti prirodu i nijednu vrstu životinja ne bi ubijao radi sporta, razonode, prestiža... priroda bi regulisala broj jedinki svih vrsta kako bi lanac ishrane bio očuvan.