Cilj migracije po teritoriji je patroliranje i lov. Podjednako migriraju i dominantne i podređene jedinke. Vukovi su sposobni na duga kretanja. Mogu da pređu do 200 km dnevno brzinom 8 km/h. Zimu provode nomadskim životom koji traje oko šest meseci. Početkom zimskog doba godine, poodrasli mladunci priključuju se i obično ceo čopor luta i zajedno lovi.
Leti deo čopora ostaje s leglom i mladima, a ponekad se čopor deli stvarajući manje grupe. Ako je leglo stradalo ili na svet nije došlo na vreme, lutalački život provode i leti.
Čopor vukova trči po snežnoj utabanoj stazi u jednoj koloni. Svaki vuk gazi po tragu onog ispred njega. To im štedi energiju.
Napuštanje čopora
Novorođeni ostaju sa roditeljima od 10 do 54 meseca.
Roditeljski par dozvoljava mladim jedinkama da ostanu u čoporu dokle god je dovoljno hrane za preživljavanje većeg broja članova od samog alfa para. Prvenstvo u hranjenju imaju najmlađi štenci. Ukoliko nema dovoljno hrane njihovi stariji braća i sestre ostaju bez hrane. Zbog toga su zabeležene velike razlike u kom dobu vukovi napuštaju čopor.
Ipak, napuštanje čopora, najčešće se dešava kada polno sazre i spremni su za razmnožavanje. Većina vukova čopor napušta sama. Migracija na veće udaljenosti najčešće je u jednom smeru. Najveća zabeležena udaljenost je 900 km od teritorije čopora u kojem se vuk rodio. Što je vuk mlađi – dalje migrira, jer je manje vezan za čopor.
Nastanak novih čopora dešava se kada vuk koji se odvojio i njegov partner nasele neku novu teritoriju. Ukoliko vuk koji se odvojio ne pronađe partnera vraća se svom čoporu. U rano proleće i jesen najveća je migracija.
Mladunci crvene lisice ostaju nekoliko meseci s majkom pre nego što budu morali da je napuste i nađu vlastitu teritoriju.
Najveći broj mladih kojota napušta svoje roditelje kad napune godinu dana. Nekoliko mlađih kojota ostaje da pomogne roditeljima u podizanju novog legla mladunaca.