4. 3. 2018.
Zima stigla. Pada sneg. Hoćemo napolje sa psom. Oblačimo se, obuvamo se. Obuvamo psa. Nikako! Ni patike, ni klompe, ni espadrile, ni japanke, ni nanule – nikakva obuća psima nije potrebna.
Potrošačko društvo učinilo je da kupujemo i ono što nam treba, a još više ono što nam ne treba. A psima, obuća ne samo da nije potrebna, već može da bude štetna. Neko je nekada nanjušio profit rekavši da su psima potrebne cipelice. A taj koji je nanjušio nije bio pas, već čovek. Zatim je tu besmislicu ponovio mnogo puta, pošto je shvatio da je to ono što može proći kod ljudi. I onda je čitava mašinerija stala iza te ideje rekavši da je kupovina obuće za psa zapravo briga o psu.
Domaći psi su životinje čiji je predak vuk. Oni su psi, a ne ljudi. Nisu igračke koje nas zabavljaju, već bića koja imaju potrebe drugačije od naših. Zbog neprirodne selekcije većina više nije u stanju da podnese debele minuse, a mnoge rase i blage zime, pa im je možda potrebna neka zaštita, ali sve ima svoju granicu. A patike su s druge strane granice.
Ni jedan jedini pas neće se diviti patikama kad ih vidi kod drugog. Neće ni zavideti, niti poželeti da ih ukrade. Jedino će možda beskorisni kompliment dodeliti vlasnik-poklonik ovakvog tretiranja pasa. A pas na čijim šapama su... neće ljudski moći da potrči, a kamoli pseći. Nelagodu će osetiti.
Ako ste izveli psa po snegu ili kiši, pustite ga da hoda, da bude pas, a ne čovek. Neka oseti podlogu, teren po kojem trči. Neka mu očvrsnu jastučići. Neka se po snegu kreće. Neka ne stoji. Ako stojimo u parku to nije šetnja. To je stajanje u parku. Ako ima soli, mogu se šape namazati vazelinom ili glicerinom, navući neka tkanina , ali svrha je jasna – pomoći psu da se normalno kreće.