11. 2. 2018.
Treba razlikovati vaspitanje psa od rešavanja problema u ponašanju psa.
Pri rešavanju određenih problema u ponašanju, hrana jeste jedna od alatki, ali ovde je reč o učenju psa određenim komandama – a tu se hrana ne treba koristiti.
Najčešći načini učenja psa su: uterivanje straha i takozvana pozitivna motivacija. Ni jedan ni drugi nisu dobri. Tim metodama nećete naučiti psa da vas sledi i sluša zbog vas samih. O tome da je uterivanje straha pogrešno trebalo bi da je svima jasno, a „pozitivna motivacija“ lepo zvuči dok se ne zagrebe i ne uvidi princip po kom funkcioniše. Zasnovan je na korišćenju hrane kao nagrade pri učenju psa. To je dreserski princip zloupotrebe uslovnog refleksa i instinkta za preživljavanje.
Instink psa kao bića koje živi u trenutku navodi ga da čak pije i iz prljave bare tek što se napio čiste vode, a onda izašao u šetnju. To je instinkt. A zbog tog instinkta će gotovo uvek napolju hteti zalogaj više.
Uzmimo za primer komandu sedi... Sedeći položaj je u svetu pasa smireniji, a u određenim okolnostima i podređeniji položaj tela, a samim tim i uma. Međutim, ako psa uz pomoć hrane učimo da sedne, to što sedi ne znači da je smiren. Naprotiv, telo je naučilo da je sedeći položaj uslov da dobije hranu, a um mu se uzbudi jer je hrana izvor preživljavanja. Tako dobijete psa koji sedi, ali je vrlo uzbuđen, a to se vidi u očima, položaju ušiju i govoru ostalih delova tela. Pas sedi, a uzbuđenost je viša nego što je bila dok je stajao. Apsurdno, zar ne?
A zašto se onda pribegava ovoj metodi? Zato što je to linija manjeg otpora. A zapravo je stvaranje nestabilnog psa kojem um i telo nisu usklađeni; podstiče se uzbuđenost i suštinski pas ne sluša vas već ga kontroliše hrana.