Treba razlikovati radost, uzbuđenost i hiperaktivnost.
Radost je pozitivno osećanje, veselost, razdraganost. Um je stabilan, pod kontrolom, pojedinac ne oseća nemir. S druge strane uzbuđenost je stanje koje se ispoljava uzdrhtalošću i preplavljenošću emocijama koje vrlo često ne mogu da se kontrolišu. Može da dovede do naglih pokreta i reakcija. Često, preterana radost prerasta u uzbuđenost.
Uzbuđenost nije hiperaktivnost, ali konstantno stanje ustreptalosti jeste. Pas nije usresređen, jurca unaokolo delujući kao da ne zna kuda će i šta će pre. Takav pas je van kontrole u mnogim segmentima ponašanja. A čim je van kontrole, znači da može biti opasan za druge životinje i ljude, a može i sebe da dovede u opasnost.
U prirodi, psi se ne ponašaju hiperaktivno. Takva energija nije prirodna. Uzbuđenost da, jer je ona trenutna, a hiperaktivnost ne, jer je postojana.
Razlozi nastanka su različiti:
Ljudi često ne prave razliku između razigranog i uzbuđenog psa. Misle da je srećan i svojim reakcijama – vrlo često iz najbolje namere – podstiču ovaj problem.
Nedovoljna šetnja, uzrokuje gomilanje energije, uvlačeći psa u frustrirano stanje koje može biti uzrok hiperaktivnosti.
Takođe, ako je pas nesiguran, može postati hiperaktivan. Nesigurnost čini da na mesto smirenosti dođe napetost, koja je zapravo veštačka dodatna energija.
Ovaj problem može uticati na pojavu drugih problema u ponašanju.