Carstvo: Životinje (Animalia)
Razdeo (Phulum): Hordati (Chordata)
Podrazdeo (Subphulum): Kičmenjaci (Vertebrata)
Klasa (Classa): Sisari (Mammalia)
Red (Ordo): Zverovi (Carnivora)
Familija/Porodica (Familia): Psi (Canidae)
Rod (Genus): Canis
Vrsta (Species): Zlatni šakal (Canis aureus), Bočno-prugasti šakal (Canis adustus), Crnoleđi šakal (Canis mesomelas)
Stari narodi ga nazivali „zlatni vuk“. Arapi ga zovu dib što znači onaj koji zavija.
Tri su vrste šakala: zlatni, bočno-prugasti i crnoleđi. Postoji i simijenski, ali on se pre smatra vukom iako je slične građe šakalu.
Bog mumifikacije s glavom šakala – Anubis – u drevnom egiptu, nadgledao je postupak balsamovanja i merio srce umrlih.
Izgled
Visoki su 45–50 cm, teški 6–15 kg, a u dužini gotovo metar. Više liče na lisicu nego na vuka. Njuška je šiljatija od vučje, ali tuplja nego kod lisice. Osrednje dugačke i grube dlake, a zbog mnogo nijansi, boju je teško opisati.
Način života
Manje su društveni psi od vukova pa zato većina živi u parovima. Po načinu života kao da predstavlja spojnu kariku između vuka i lisice.
Par zlatnih šakala ostaće celog života zajedno, loveći i razmožavajući se, zajedno obilazeći i mokraćom obeležavajući svoju teritoriju... osim ako jedno od njih ne strada.
Karakteriše ih specifičan način večernjeg zavijanja kojim se sazivaju na okupljanje i javljaju polazak u lov. Glasno zavijanje ponekad zvuči kao da čovek zove u pomoć, ili da jauče od bola.
Posle dva meseca od kada se rode majka s mladima odlazi u lov.
Hrana
Rado će pojesti antilopu ako sami uspeju da je ulove, ali i gazelu, miševe i druge sisare svih veličina, žabe, gmizavce, voće... Ješće i lešinu, mrtve ribe, mekušce i sličnu hranu koja je nezanimljiva ostalim mesožderima. A neretko slede veće grabljivice kako bi se nahranili od ostataka njihovog plena.
Staništa
Savane su dom ovih kanida. Sve vrste šakala žive u Africi, neki i u Aziji, a ima ih i u Evropi. Zlatni šakal živi u Africi, delovima Evrope i Azije. Bočno-prugasti i crnoleđi žive u Africi, južno od Sahare.