15. 4. 2018.
Dosetila se jedna američka glumica da klonira svog psa. Mnogo je volela svoju kerušu Samantu, pa je želela opet da je ima. I misli da je kloniranjem dobila. A zapravo, dobila je klon. Ne svog psa, već klon. Ukoliko stavimo naučni aspekt po strani, dovoljno je argumenata koji govore da je, upotrebiću eufemizam, to što je učinjeno – nedopustivo. Zašto?
Danas na svetu postoji preko 400 registrovanih rasa pasa. Postoji još makar toliko neregistrovanih, a tu su i mnogobrojni mešanci. Sve to čini da domaćih pasa, kao vrste iz familije pasa, danas na planeti ima preko 520 miliona. Statistika kaže da ih je u Sjedinjenim Američkim Državama preko 75 miliona. I ostale zemlje ne zaostaju. U Brazilu ih je preko 35 miliona. U Rusiji, Japanu, Filipinima ih je preko 10 miliona. U mnogim evropskim zemljama broji se između 5 i 10 miliona domaćih pasa. U Kini ih je preko 110 miliona, doduše zna se zašto.
Kada se uzmu u obzir ovi podaci koji sa sobom vuku i veliki broj napuštenih i izgladnelih pasa... nema mesta za takvu „mudrost“ kao što je kloniranje domaćeg psa.
Problem je što se takva vest plasira kao pozitivna vest. Mnogima je to simpatično i slatko, a zapravo daleko je od prirode i njenih pravila. Kako kažu podaci, cena kloniranja psa je između 25 000 i 100 000 dolara. Ne samo što je sam postupak u najmanju ruku loš, već se od toga pravi biznis i publicitet.
Dakle na delu je potpuna zamena teza. Ako se dotična deklariše kao osoba koja voli životinje i poštuje prirodu, onda je tim novcem trebalo da pomogne ublažavanjem iovako alarmantnih podataka o broju domaćih pasa na planeti. Mogla je da udomi nekog psa, donira sterilizacije i kastracije, ili da prosto ništa ne uradi. Bilo bi bolje.