Zvuk

Zvukovi

Zvukovi životinja imaju veoma određeno značenje koje razumeju ostali članovi vrste.

Četiri dimenzije bitne su za određivanje značenja zvuka koji ispušta pas:

1. Vrsta zvuka: lajanje, režanje, cvilenje, cičanje...

2. Visina zvuka: niski tonovi, poput psećeg režanja, obično označavaju upozorenje, pretnju, ljutnju i moguću agresiju, ali mogu biti i deo igre ili poziv na igru. Visoki tonovi obično znače strah, nesigurnost ili molbu, ali i uzbuđenje ili poziv na igru.

3. Trajanje zvuka: što je zvuk duži znači da je namera i osećanje psa postojanije.

4. Učestalost ponavljanja zvuka: zvukovi koji se ponavljaju često i brzo, odaju određen stupanj uzbuđenja i hitnosti. Zvukovi koji su u međusobno većim razmacima ili se ne ponavljaju, obično znače niži nivo uzbuđenja.

Tišina
Ako zvukovi nisu ili više nisu korisni signali koji bi mogli uticati na ponašanje onoga koji sluša – pas će prestati da ih proizvodi. Ako pas preteći reži, a meta njegove komunikacije ne počne uzmicati, režanje može doista prestati. Može značiti da pas shvata da njegova pretnja nije uvažena i da će napasti.
S druge strane, pas koji beži kako bi se spasao opasnosti, čini to što brže, neprimetnije i tiše. Dakle često ne proizvodi nikakav zvuk.