21. 1. 2018.
Ima onih koji smatraju da je oaza za životinje, a ja smatram da su zatvori za životinje. Mnogi dele moje mišljenje i zbog toga ih ne posećuju, a ja baš zbog toga imam želju da ih ponekad posetim u nadi (iako sumnjam) da će novac od ulaznice biti mali doprinos poboljšanju uslova života životinjama koje su u tom zoo vrtu. Ipak dok sam tamo, a naročito kad izađem pitam se da li sam u pravu. Ne kolebam se šta bi trebalo da mislim o takvim mestima već da li je bolje posećivati ih ili ne. Kada ih niko ne bi posećivao životinje bi ostale same, a pitanje je da li bi za ikoga to bio znak da im nije mesto u kavezu. S druge strane dolazak daje podstrek onima koji podržavaju i vode koncept životinja iza rešetaka. Kao da ih neko tapše po ramenu i kaže: „Došao sam da vidim kako ste ovo super uredili. Evo plaćam da vidim.“ A oni se tope i kažu sebi Idemo još životinja da dovedemo, još vrsta, još veći projekat da napravimo. Kako god da se okrene životinje su tamo. Potrebna je jaka volja velikog broja ljudi da stanu iza ideje da zoološki vrtovi u ovakvoj formi ne treba da postoje; a da bi ideja okupila ljude mora da se krene ni od čega: da se govori i govori o tome, da se piše i piše o tome. Da se pišu peticije, osnivaju organizacije...
Zoološki vrtovi trebalo bi da postoje u drugačijem obliku. Ne bi bilo razmene životinja među gradovima i državama u cilju popunjavanja kolekcije. Pa nisu životinje sličice, a vrtovi album pa da se đoramo duplikatima ili onim koji su nam višak pa prave gužvu. Ovakva mesta trebalo bi da služe kao utočišta vrstama koje su ranjive, ugrožene i kojima preti istrebljenje. To bi bila mesta za oporavak vrste, njeno uvećanje i vraćanje u prirodu.